Ово је облик савијања који се користи за производњу дугих, танких лимених дијелова. Машина која савија метал се зове притисна кочница . Доњи део преса садржи жљеб у облику слова В који се зове мртав. Горњи део штампе садржи ударац који притиска плочу у облику слова в-облика, чиме се савија. [15] Постоји неколико техника које се користе, али најчешћа модерна метода је "савијање ваздуха". Овде, мумија има оштри угао од тражене кривине (типично 85 степени за кривину од 90 степени), а горњи алат је прецизно контролисан у свом потезу да би метал потиснуо потребну количину како би га савијен за 90 степени. Типично, машина за опћу намјену има расположиву силу савијања од око 25 тона по метру дужине. Ширина отвора доњег калупа је типично 8 до 10 пута већа дебљина метала који се савија (на пример, материјал од 5 мм може бити савијен у 40 мм матрици). Унутрашњи радијус кривине формиран у металу није одређен радијусом горњег алата, већ нижим ширином муља. Типично, унутрашњи радијус је једнак 1/6 В-ширине која се користи у процесу формирања.
Штампа обично има неку врсту стражњег мерача за позиционирање дубине савијања дуж радног комада. Повратник може бити компјутерски контролисан да омогући оператеру да направи серију кривина у компоненту са високим степеном тачности. Једноставне машине контролишу само узвраћање, напредније машине контролишу положај и угао заустављања, његову висину и позицију два референтна клинца која се користи за лоцирање материјала. Машина може такође снимити тачну позицију и притисак који су потребни за сваку операцију савијања како би омогућио оператору да постигне савршену кривину од 90 степени у разним операцијама на страни.
